“Pa mi vam možemo sutra pričuvati Vita!”, kažu mi brat i šogorica.
“Stvarno?”
“Da, zašto ne!”
“Ali to je na cijeli dan…”
“Ma joj daj, pa to je beba. Koliko ga može biti teško čuvati!?”
Zašutim.
Kimam glavom i ne gledam u njihovom smjeru.
Grašci znoja mi se skotrljaju niz čelo. Samo da ih ne primjete.
Prihvaćam njihovu ponudu, jasno.
Samo glup čovjek ne bi!
Ali ignoriram njihovo retoričko zadnje pitanje.
Ne odgovaram na njega.
Jer ne znaju.
Jer kad bi znali…
Ooo kad bi samo znali…
Ali saznat će.
Sutra.
Jer su se ponudili.
A ja nisam odbila.
Da. Šutim.
I mislim si…
…may the force be with you!
Za večerašnje zajedničko gledanje Eurosonga sam im ohladila pive. Puno pivi.
Da ne misle što ih sutra čeka. Neka im večeras bude lagano RIM TIM TAGI DIM
Jer će im sutra biti RIM TIM TAGI RUN!