O svemu pomalo. I o ničemu previše.
”A što je čekala do sada?””Ja bih odavno otišla!””Sama si je kriva!””Nije se žalila dok je napredovala!””Gdje je Milena bila dok je bila nitko?” Komentari od kojih mi se diže želudac i u najmanju ruku me tjeraju na povraćanje. Komentari zbog kojih osjećam istinsku fizičku bol. Ljudska bezosjećajnost i nepromišljenost tvore savršeni par s njihovom…
Jedna sam od one vrste ljudi koja se usudi kročiti kuglom zemaljskom i baš nekako ne voljeti Malog princa. Da, postojimo. Malo nas je, ali postojimo. U tišini, blago pognute glave, u sramu i strahu da ne budemo pojedeni ukoliko to kažemo naglas. Jasno, lijepa je to knjiga. Poruka je prilično jasna. Ali oprostite mi što…
Dragi djede Mraze!Koliko ti već nisam pisala? Ima već koje desetljeće, zar ne? Da, ostarili smo. I ti i ja. Puno se toga promijenilo. Kod mene, ne znam kako je kod tebe. I dalje uspijevaš u jednu noć svih obići? Svaka čast. Jesi li nabavio propusnicu? Vrlo je bitno da ju ove godine imaš. Ludo…
Selidba. Adaptacija. Uređenje. Ima li išta stresnije? Jasno da ima. Ali kada si okružen majstorima, prljav od prašine i melte, a spavaš među kartonskim kutijama – u tom trenutku ne znaš za ništa gore. O da! Been there, done that. Ali neću o tome. Ovaj put. Možda nijednom. Jer dobijem čir na želucu kada se…
Dolazim na posao. Ulica je neobična mirna. Glasna tišina me omete u mislima. Osvrnem se, pogledam u mrak iza zaključanih vrata kafića prekoputa. U glavi po stoti put vrtim film na ovu aktualnu temu, odmahujem glavom. Ne mogu se oteti dojmu tog apsurda. Odvratim pogled. Nemam riječi. Kao što ih nema ni ulica. Samo tišina….
Šest ujutro. Budim se. Moram se istuširati za posao. Sinoć nisam stigla. Zaspala sam u nekom kantunu stana. Na nogama. Ja mislim. Ona još spava. Imam vremena. Za sve. I za spremiti nju za vrtić i sebe za posao. Ulazim u kadu, šamponiram glavu. Čujem tapkanje malih stopala u blizini. Zar je moguće? Kvaka se…
Imati dvogodišnjaka je priličan izazov. Za tebe kao roditelja i općenito za tebe kao osobu. Izazov za tvoj zdrav razum i za sve ono što si do sada mislio da znaš. Jer očito je – ne znaš ništa. Negdje sam pročitala da za ovu dob postoji dijagnoza… pardon, naziv: ”terrible two”. Nesamostalni mali individualci koji…
Putovati s djecom. O korisnim razlozima spomenutog ne treba puno. Svi znamo koliko putovanja razvijaju um i šire vidike. Uče ih različitostima, prihvaćanju i razumijevanju istoga. Uče ih o kulturama, običajima i povijesti. Bolje od toga ne može. S tom mišlju, krenuli smo put Zagorja. Sami, bez djeteta. Oprosti mi mala moja, ali mami treba…
Ne pamtim kada me neka knjiga ovako takla. Svaki moj živac. Svaku žilu, venu i kapilaru. Svaku misao. Pogodila. Dotukla. Udarila. Šakom u trbuh. Nogom u koljena. Opalila mi šamar u lice. Pala sam, ostala bez daha. Munjevito. Zarobila me. Zavezala. I ne pušta. Sada se samo pitam kako nakon Pacijenta uzeti u ruke…
Dan šesnaesti. Kako je počela karantena, tako je On počeo kuhati. Sumanuto, kao da nema sutra. Možda i nema, tko će ga više znati. Uglavnom, čovjek kuha. Peče. Čita recepte, traži recepte. Istražuje, eksperimentira. Jamie Oliver zove moju i svoju mamu. Traži ih savjete. A onda ih zove opet. Da se pohvali skuhanim. Svi uživamo…