Neka mi ova slika ovdje.Da mi svaki put natjera osmijeh na lice i tihe suze prokletnice u kutu očiju. Broje se zadnji dani vrtićke dobi. I srce mi se cepa na dve pole, ljudi moji. Teško izgovaram osjećaje naglas, ali lako o njima pišem. Pa ću radije tako. Dok u stvarnosti šutim i… pa, tiho…
